Intervju sa ansamblom Les Nounours

Trio Les Nounours je novi ansambl na sceni umetničke muzike u Srbiji, a čine ga Teodor Ikanović (violina), Srđan Paunović (saksofon) i Kosta Knežević (klavir). Ansambl je osnovan sa idejom da se individualni kvaliteti udruže u potrazi za zvukom koji je za naše, ali i svetske prostore, veoma redak. Relativno skroman originalni repertoar za violinu, saksofon i klavir (koji potvrđuje retkost ovakve forme) članovi ansambla proširuju obradama bisera kamerne muzike koje sami prilagođavaju za ovaj sastav.

 

IMG_6573Kako ste se odlučili za ime Plišani medvedići?
Samo smo želeli da budu medvedići, ali ne insistiramo na tome da su plišani. Ideja je potekla od prve asocijacije koju ljudi imaju kad nas vide – tri medveda. Pošto većina našeg repertoara potiče od francuskih kompozitora i naziv je preveden na isti.

Šta Vas je podstaklo da oformite ovako neobičan sastav?
Sastav je oformljen na inicijativu naše profesorke kamerne muzike, Timee Kalmar.

Šta želite da istaknete muzikom ovog ansambla?
Želimo da pokažemo ljudima da u umetničkoj muzici postoji i opušteniji pristup načinu sviranja i nastupanja. To smo pokazali imenom i stajlingom, noseći tregere i vesele košulje. Takođe se trudimo da nam repertoar ne bude standardan i ‘prežvakan’, a da opet ne odemo u avangardu i eksperimentalnost, što bi moglo odbiti publiku.

Vi često prilagođavate kompozicije ovom ansamblu. Da li se radi samo o delima XX i XXI veka?
Trenutno da, ali u planu imamo kompozitore ranog XIX veka. Ako pratite naš rad, uskoro ćete saznati i koje.

Da li su u najavi saradnje sa domaćim kompozitorima?
Da, aplicirali smo na konkursu Fonda za kulturna davanja Sokoja, gde su nam odobrena sredstva za projekat nazvan Gle, saksofon!. Ime je dobio po prvoj reakciji ljudi koji vide ovakav neobičan ansambl, očekujući violončelo ili neki drugi instrument. Ovim projektom radimo na afirmaciji saksofona u umetničkoj muzici, predstavljajući ga publici i kompozitorima u klasičnom sastavu sa violinom i klavirom. Trenutno iščekujemo dela naših autora, koja ćemo izvoditi na proleće ili jesen.

Većinu večerašnjeg programa su činili francuski kompozitori. Da li ka njima gajite neki poseban afinitet?
Moglo bi se reći da oni zapravo gaje poseban afinitet prema ovom sastavu. Francuski autori su prvi istražili sazvučje ovakvog spoja instrumenata, a zahvaljujući njihovom stilu čak i aranžmani zvuče prirodno. Primer tome su Dva interludija sa večerašnjeg koncerta.

Vaš ansambl je relativno nov za ovo područje. Kakav je dosadašnji odgovor publike?
Vrlo dobar. Za sada su nastupi bili jako uspešni i svaki se završio bisom. Jedne večeri je publika bila toliko raspoložena da smo izašli na čak tri bisa.

Kakvi su Vam dalji planovi?
Za početak, već pomenuti projekat sa domaćim autorima. Osim toga, želimo da sve naše napore uložimo u istraživanje muzičkih biblioteka, da bi pronašli još originala za ovaj sastav. Obraćamo pažnju i na zanimljiva dela, za koje bi se mogle odraditi transkripcije i aranžmani. Zaključno sa večerašnjim nastupom smo zaokružili koncertnu sezonu, koja je počela u martu.
Naredni korak je da ovaj repertoar ostavimo po strani da bi radili na novom, sa kojim ćemo se u narednoj godini predstaviti publici.

Sara Stanković i Anđela Marković,
studentkinje Katedre za muziku u medijima FILUM-a
Foto: Miloš Dašić