Intervju sa Evgenijom Jeremić

Sopran Evgenija Jeremić je održala koncert u svom rodnom gradu Kragujevcu, u okviru Koncertne sezone „Convivium Musicum 17/18“. Pred domaćom publikom, u prepunoj Galeriji Narodnog muzeja, nastupila je uz pratnju pijaniste Petra Markovića. Veče je obojila zvucima italijanskih arija iz Verdijevih i Pučinijevih opera, u kojima je pokazala raskošni spektar emocija, prefinjenost i izuzetnu muzikalnost. Publika je sa vidnim oduševljenjem i burnim aplauzima pozdravila nastup svoje sugrađanke.
Nakon koncerta, sa mladom i uspešnom kragujevčankom razgovarale su studentkinje FILUM-a sa Katedre za muziku u medijima, Anđela Marković i Sara Stanković.

IMG_1795Najpre ste završili instrumentalni i teoretski odsek u srednjoj školi. Kada ste shvatili da će solo pevanje biti Vaša profesija?
Teoretski odsek sam upisala prvi, zato što nisam mogla da upišem klavir. Klavir sam potom upisala vanredno, a posle klavira sam sasvim slučajno upisala pevanje jer sam na televiziji videla odlomak iz opere Otelo Đuzepea Verdija, i otišla sam na audiciju. Pošto me je profesor hora Marko Nešić uvek izdvajao kao solistu, mislila sam, pa dobro, ako ja imam neki glas možda će to biti super. I otišla sam na pevanje. Tako je sve krenulo – od gledanja opere na televiziji.

Ko Vam je bio uzor u pevačkim počecima?
Od domaćih pevača, Radmila Bakočević koja mi je danas i mentor pošto sam student prve godine doktorskih studija. A od stranih, Leontajn Prajs, Renata Tebaldi, Renata Skoto… Uglavnom, “starija garda” pevača.

Od brojnih nagrada koje nalazimo u Vašoj biografiji, koja je Vama najdraža?
Ako mogu da budem iskrena, to je nagrada koju sam osvojila na XIII međunarodnom takmičenju solo pevača u Rumi Nikola Cvejić. To mi je jedna od najdražih nagrada zato što je ona svojevrsno obeležila i početak moje saradnje profesorkom Radmilom Bakočević koja je mnogo pomogla u mojoj pevačkoj karijeri.

Da li Vam ona onda ujedno predstavlja i najveću podršku u Vašoj karijeri?
Da, to je jako zanimljivo, jer svi moji profesori u srednjoj školi i na fakultetu bili su studenti Radmile Bakočević. Zato se može reći da sam uvek na neki način učila od nje.

Na koji način birate program koji ćete izvoditi i da li favorizujete određenog kompozitora?
Najviše volim Verdija iz prostog razloga što je moj tip glasa onaj koji se najčešće čuje u operama. To je, kako da kažem, spinto sopran, koji ima i pokretljivost i tamu u tembru. Uglavnom, svi kompozitori treba podjednako da budu zastupljeni u repertoaru. To sam uglavnom radila, i dok sam bila student i u srednjoj školi. Sada počinjem da ekspermentišem, pa najčešće pravim koncerte samo sa arijama.

Tumačili ste brojne uloge u operama. Sa kojom smatrate da ste imali najviše uspeha?
To je teško pitanje. Svaku ulogu sam doživljavala veoma lično i za svaku sam se trudila da je otpevam kako najbolje mogu. Ipak, mislim da će to biti uloga koju trenutno spremam, a to je uloga Violete Valeri u Verdijevoj operi Travijata. Od onih koje sam do sada otpevala mogu da izdvojim ulogu Mimi iz opere Boemi.

Postoji li operska uloga o kojoj maštate?
Da, postoji. To je upravo uloga Violete iz opere Travijata sa kojom ću, nadam se, debitovati u maju ove godine na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Volite li da sarađujete sa velikim orkestrima ili vam je zanimljivije na operskoj sceni. Da li uopšte možemo porediti dva navedena tipa?
Iskustvo na sceni zaista ne može da se meri ni sa čim. Prosto, postanete taj lik. Na operskoj sceni ste sami i nemate svest o vremenu i prostoru. Fokusirate se na radnju opere.

Profesorka ste u Muzičkoj školi „Mokranjac“ u Beogradu. Koliko Vas ispunjava pedagoški rad u tako mladim godinama?
Ispunjava me baš zato što ja kroz rad sa njima zaista kontrolišem i sebe. Kada njima dajem neke zamerke, izoštravam svoj sluh. Dok slušam njih, ja iste te stvari ispravljam i kod sebe same.

Šta je sledeće na Vašem profesionalnom planu? Na čemu trenutno radite?
Najpre uloga Violete u operi Travijata. Nakon toga, imam anganžman u Beogradskoj filharmoniji gde ću nastupiti sa dirigentom Danijelom Rajskinom. Pevaću solo deonicu iz Malerove IV simfonije, a posle toga verovatno će biti nekih angažmana u Italiji.

Jeste li kontaktirali sa još nekom značajnom operskom kućom pored Narodnog pozorišta u Beogradu?
Da, već sam pevala u Bugarskoj, Rumuniji, a sad se spremam i za Italiju. Ne želim da se zadržavam samo u Beogradu i na našoj umetničkoj sceni.

Anđela Marković i Sara Stanković
studentkinje Katedre za muziku u medijima FILUM-a
Foto: Miloš Dašić