Intervju sa perkusionistom Ivanom Marjanovićem

Sa svakim ostvarenim projektom Udruženje građana „CONVIVIUM MUSICUM“, uvodi novine od kojih su neke prerasle u tradicije i višegodišnje odlične prakse i saradnje. Treći internacionalni festival kamerne muzike Convivium Musicum, održan 2016. godine, doneo je priliku studentima Filološko-umetničkog fakulteta, sa Katedre za muziku u medijima, da svoja stečena znanja praktično primene u vidu intervjuisanja umetnika koji su nastupili na Festivalu. Ova praksa je sa velikm obostranim zadovoljstvom nastavljena i 2017. godine. Studenti su intervjue, kao i 2016. godine, kreirali i realizovali pod mentorstvom dr Marije Ćirić, vanrednog profesora.

Nakon svečanog otvaranja Festivala, Jelena Bosić, studentkinja druge godine, imala je priliku da razgovara sa Ivanom Marjanovićem, članom ansambla Beogradski perkusionisti.

PERKUSIJE KAO RITAM, IGRA I SLOBODA

IMG_6497U Kragujevcu je od 14. do 17. marta održan 4. Internacionalni festival kamerne muzike Convivium Musicum, koji je, kao i protekle tri godine, okupio vrhunske izvođače iz zemlje i inostranstva. Ovogodišnji festival otvoren je nastupom ansambla Beogradski perkusionisti, koga čine istaknuti umetnici – Srđan Palačković i Ivan Marjanović. Oni nam pružaju mogućnost da otkrijemo novu dimenziju udaraljki, koju ćemo doživeti kroz autentičan zvuk, ritam, igru i slobodu muzičkog izraza. Ivan Marjanović je diplomirao udaraljke na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Od 1999. godine član je dua Beogradski perkusionisti. Član je Ansambla za novu muziku i timpanista orkestra Camerata Serbica. Spoljni je saradnik za kamernu muziku na Odseku za udaraljke u muzičkoj školi ,,Stanković” u Beogradu. Neposredno po završetku koncerta na festivalu Convivium musicum, imali smo priliku da razgovaramo sa ovim umetnikom i da otkrijemo kada je prvi put osetio bliskost sa perkusivnim instrumenatima, koji kompozitori su mu inspiracija, njegovo viđenje umetničke muzike u budućnosti…

Festival je otvoren Vašim nastupom. Vaš, moram reći, magični duo nastupao je u Kragujevcu i pre. Da li Vas vežu lepe uspomene za ovaj grad?
Svakako. Pošto se koncert završio, mogu slobodno da kažem da nas sada za Kragujevac vezuje još jedna lepa uspomena. Nažalost, nismo bili u prilici da dođemo malo ranije, zbog tehničkih problema naših instrumenata koji zahtevaju dosta nameštanja i dosta prostora. Da bismo postavili jednu tako divnu, ogromnu scenu, punu raznolikih instrumenata, moramo ranije početi da je pripremimo i retko kada imamo vremena da prosto uživamo na nekom gostovanju, da se opustimo, da malo udahnemo vazduh grada. Ali u svakom slučaju uvek su uspomene lepe.

Nastupali ste i u inostranstvu i osvojili brojne nagrade. Postoji li nastup koji se izdvojio, za koji biste rekli da je bio poseban?
To je bilo takmičenje u Belgiji 2001 godine. Prvi put smo videli toliki broj izvođača na jednom mestu, i to vezano isključivo za instrument koji se zove marimba, pošto je to marimba takmičenje. I to veliki broj Japanaca, zatim Kineza i Korejanaca. Uglavnom, sviramo njihovu muziku, muziku Dalekog istoka. Poprilično nas je iznenadilo da smo veoma bliski, ali opet, da imamo neki naš potpis i izraz u izvođenju njihovih kompozicija. Zapravo se i njima dopalo, pošto smo tu upoznali dosta poznatih izvođača i kompozitora, napravili kontakte, tako da je ta 2001. godina u Belgiji ostavila dosta veliki uticaj na mene, na moje razmišljanje, na Srđana i na neki naš budući razvoj i interpretaciju.

Vi reprezentujete perkusivne instrumente na potpuno jedinstven način. A koji je to momenat kada ste shvatili da su ova vrsta instrumenata i njihov zvuk ono čime želite da se bavite?
Odavno. Moram da naglasim da postoji jedan opšti naziv za naš instrument, a to su bubnjevi, koje svi znaju. Za ovaj instrument su sva deca čula, i većina muškaraca hoće da ih svira. Od te većine ja sam bio jedan od njih, i ostao sam istrajan do kraja, gde sam usput pronašao taj put klasične muzike, odnosno klasične i moderne muzike za udaraljke, gde sam upoznao ogromnu porodicu udaračkih instrumenata. Ali preko tog drumseta, odnosno bubnjeva, meni se otvorio kako sam upisao muzičku školu i posle nastavio studije, širok spektar instrumenata, njihove primene u raznim situacijama, raznim ansamblima, raznim mestima. Tako da, od klasičnih dvorana do Exita, preko nekog gostovanja, festivala, do orkestarskih timpana gde je i svirano sa timpanistima Beogradske filharmonije. Imao sam sreću što sam bio u prilici da preko jedne vrste instrumenata, jedne porodice, mogu da sviram maltene svu muziku koja postoji na svetu.

Koji kompozitori Vas kao perkusionistu inspirišu?
Pošto sam dosta svirao i klavir, na mene je svakako Betoven ostavio veoma veliki uticaj i jako sam voleo da ga sviram. I sada kada imam malo slobodnog vremena, uhvatim sebe da sviram njegove simfonije koje znam napamet, a to je ozbiljna literatura za orkestarske timpane. Pored njega, svakako bih izdvojio Malera kao jednog sjajnog kompozitora, koga volim da sviram i slušam. Od modernih kompozitora i nekih koji su više opredeljeni ka udaračkim instrumentima, svakako je to naš kompozitor Nebojša Jovan Živković. Pošto ga poznajem, radili smo zajedno i svirali, tako da bih njega izdvojio kao jednog od onih kompozitora koji me posebno inspirišu.

Pišu li kompozitori za Vas i o kojim se imenima radi?
Do sada je bilo nekih pokušaja, ideja i planiranja. Međutim, konkretno za naš duo ništa nije napisano, čak smo neke aranžmane sami radili, recimo aranžman za West Side Story Leonarda Bernštajna. Postoji aranžman za dva klavira, a mi smo dodali udaraljke i napravili kvartet. Voleo bih da se našto tako desi, pošto poznajem dosta kompozitora, a to su uvek dobre ideje.

Koliko je obiman repertoar za duo Beogradskih perkusionista? Možete li da mi navedete nekoliko Vama interesantnih kompozicija?
Izdvojio bih Preludijum iz Bahove svite, odnosno transkripciju za dve marimbe; Mendelsonovu Fugu u f-molu koja je napisana isto za klavir; Ravelovu kompoziciju Alborada del gracioso – aranžman za dve marimbe. Ima zaista dosta interesantnih kompozicija, počevši od nekih transkripcija popularnih i poznatih kompozicija do dela koja su originalno napisana za ansamble perkusionista. Od dela Marimba spiritual Minora Mikija, veoma poznatog japanskog kompozitora, do Nebojše Jovana Živkovića. Sve što nam se dopada sviramo, nemamo neki pritisak da nešto moramo da izvodimo, osim ako neko baš izričito traži, što je retkost.

Čime ste u Vašoj dosadašnjoj karijeri najviše zadovoljni?
Zadovoljan sam što imamo mogućnost da se ovim bavimo. Moram priznati, ovo je dosta egzotična stvar. Ustvari, jedan veliki tehnički proces koji mora biti ispunjen, a zahteva novac, vreme i energiju. Često o tome nas dvojica pričamo – kako smo zapravo presrećni sa onim što imamo. Ovo je, na neki način, postao i hobi, ali je to ono čime bismo se bavili, i uspeli smo u tome. Sopstvenom voljom i zalaganjem došli smo do instrumenata, repertoara i do mogućnosti da se uopšte sastanemo i da probamo. Mislim da je to najveći uspeh i mogu da kažem da nam ide sve bolje i bolje.

I za kraj, po Vašem mišljenju, kakva će biti umetnička muzika u budućnosti?
Iskreno mislim da umetnička muzika, kao i manje-više većina umetnosti, polako „isparava”, gubi se prostor i interesovanje. Sve se ubrzalo u poslednjih dvadeset godina. Od silnih informacija koje su im dostupne, nove generacije nemaju ni vremena. Gomila stvari i mene zanima, a traže vreme. A umetnost, sama po sebi, traži dosta istraživanja i vremena koga imamo sve manje i manje. Činjenice potvrđuju da je orkestara na svetu sve manje, da je ljudi i institucija koje su spremne da sve to finansiraju takođe sve manje. Mislim da je umetnost kakvu sada poznajemo, konkretno, muzika kakvu znamo u poslednje tri stotine, četiri stotine godina, izašla na neki novi put, i prosto je manje-više ugrožena. Naravno, svakako će opstati, ali u kojoj formi i na koji način mora sebe žrtvovati, to ćemo videti. Menja se drastičnom brzinom sve brže i brže, kao i sve u životu.

Jelena Bosić
Student druge godine na Katedri za muziku u medijima, FILUM, Kragujevac