Intervju sa pijanistkinjom Ksenijom Vohmjanjinom

Pored vrhunskih umetnika, mnogobrojne publike i fantastične atmosfere, Internacionalni festival kamerne muzike Convivium Musicum se može pohvaliti iniciranjem i podržavanjem volonterskog rada i veoma dobrom saradnjom sa Filološko –umetničkim fakultetom u Kragujevcu. Studenti Fakulteta sa Katedre za muziku u medijima su volonteri Festivala, a u okviru tog rada imaju priliku da intervjuišu umetnike i da u praksi primene naučeno. Pod mentorstvom dr Marije Ćirić, vandrednog profesora i mastera Katarine Lazarević, asistenta na predmetu Medijski oblici muzike, studenti su pripremili i realizovali intervjue sa izvodjačima ovogodišnjeg Festivala.

Pijanistkinju Kseniju Vohmjanjinu intervjuisao je Lazar Jagličić, student master akademskih studija, nakon koncerta održanog treće večeri Festivala na kome je Ksenija nastupila kao član festivalskog kamernog ansambla “Convivium Musicum”.

MUZIKOM TREBA ŠIRITI RADOST

Tokom trećeg Internacionalnog festivala kamerne muzike Convivium Musicum, koji je održan u Kragujevcu od Ksenija14. do 17. marta, imali smo prilike da razgovaramo sa ukrajinskom pijanistkinjom Ksenijom Vohmjanjinom. Ova mlada umetnica nagrađena je zvanjem „Najboljeg diplomca” za koji dobija prestižnu školarinu za pohađanje studija na Kraljevskom koledžu za muziku u Velikoj Britaniji. Godine 2015. završava master studije na Nacionalnom pedagoškom univerzitetu u Karkivu u Ukrajini. Dobitnik je velikog broja nagrada na internacionalnim takmičenjiima u Francuskoj, Australiji, Indoneziji, Poljskoj, Italiji, Srbiji, Maleziji i Singapuru. Trenutno radi kao redovni profesor u Umetničkoj školi SOTA u Singapuru.

Ovo nije prvi put da ste u Srbiji. Ispričajte nam ranija iskustva, kako Vam se sviđa Kragujevac i šta mislite o našoj publici?

Pre svega, želela bih da kažem da je divan osećaj svaki put kada se vratim u Srbiju, jer su ljudi veoma druželjubivi i srdačni. Gostoprimstvo je neverovatno. Hrana je odlična i koncertne sale su predivne. Prvi put sam bila u Srbiji pre četiri godine, kada smo imali probe sa Filipom Tomićem za predstojeću koncertnu turneju u Crnoj Gori. Tada sam i videla ovu divnu salu Prve kragujevačke gimnazije u Kragujevcu u kojoj smo imali probe i veoma mi se dopala. Drugi put u Srbiji sam bila ove godine kada sam učestvovala na klavirskom takmičenju u Nišu, gde sam osvojila prvu nagradu u svojoj kategoriji.

Već ste nastupali sa Filipom Tomićem. Kako je došlo do saradnje između vas?

Nastupala sam sa njim u okviru koncertne turneje. Imali smo nekolicinu koncerata u Crnoj Gori. Jedan od njih bio je resital na festivalu Dani muzike u Herceg Novom. Naredne godine imali smo koncerte u Ukrajini, tako da je uvek veliko zadovoljstvo svirati sa njim.

Ime koje privlači pažnju u Vašoj biografiji je Boris Kraljević. Prenesite nam iskustva o ovoj saradnji?

Iskustva su divna. On je bio moj profesor dugi niz godina. Cenim ga jer je veliki pijanista, muzičar i pedagog. Bila je čast sarađivati sa njim.

Svirate resitale, muzicirate u kamernim sastavima, takođe nastupate i kao solista sa orkestrima. U kom od pomenutih domena se osećate naprijatnije?

Zapravo u svim domenima, ali osećaji su različiti. Volim da sviram kamernu muziku zbog odlične saradnje sa ostalim članovima ansambla i divne energije koju razmenjujemo, a zatim je prenosimo na publiku. Uvek je uzbudljivo svirati sa kolegama muzičarima. Sa druge strane, volim da nastupam i kao solista. Tada uživam slobodu svojih ideja i pronalazim način da ih predstavim slušaocima. Takođe, nastupati sa orkestrom kao solista je neverovatno. Imala sam dosta takvih prilika.

Čini se da imate poseban afinitet za opus Frederika Šopena. Da li je on kompozitor koga najviše volite ili postoje i drugi?

Da, ali jako volim i Rahmanjinova. Njegove kompozicije su bliske mojoj prirodi. Uvek osećam izvesnu strast i uzbuđenje kada ih izvodim. Takođe, zadovoljstvo je bilo vežbati, a zatim i izvesti Šopenov Klavirski koncert u e-molu u Singapuru. Definitivno volim da sviram i njegove solo kompozicije.

Vaše obaveze su uglavnom vezane za Aziju i Singapur. Da li postoji zemlja koja Vam je posebno draga, za koju Vas vezuju posebne uspomene i u koju se sa radošću vraćate?

Zapravo Srbija je jedna od tih zemalja, zbog gostoprimstva ljudi i predivne atmosfere. Slična je mojoj zemlji, Ukrajini, u smislu hrane i recepata. Interesantan mi je i srpski jezik, koji pomalo i razumem. Znam nekoliko reči i uvek mi je zabavno da naučim još neku novu kada se vratim u ovu zemlju.

Šta radite kada ne svirate? Šta Vas opušta i ispunjava?

Postoji puno stvari koje volim da radim kada ne sviram. Volim da plivam. U Singapuru imam priliku za to, jer je leto uglavnom tokom cele godine. Kada imam slobodno vreme, ponekad idem na ostrvo Sentoza. Tamo plivam ili uživam na plaži uz pogled na horizont, crpeći inspiraciju iz prirode.

Čemu težite?

Moj glavni cilj je da se svakodnevno razvijam u muzičkom smislu. Gde god da odem, pokušavam da naučim nešto novo i upoznam nove ljude. Volim da se usavršavam i sviram sve vreme. Oduvek sam želela da budem umetnik izvođač, da sviram puno koncerata i svojom muzikom širim radost među ljudima.

Lazar Jagličić
Student master akademskih studija na Katedri za muziku u medijima, FILUM, Kragujevac