Intervju sa pijanistom Borisom Kraljevićem

Sa svakim ostvarenim projektom Udruženje građana „CONVIVIUM MUSICUM“, uvodi novine od kojih su neke prerasle u tradicije i višegodišnje odlične prakse i saradnje. Treći internacionalni festival kamerne muzike Convivium Musicum, održan 2016. godine, doneo je priliku studentima Filološko-umetničkog fakulteta, sa Katedre za muziku u medijima, da svoja stečena znanja praktično primene u vidu intervjuisanja umetnika koji su nastupili na Festivalu. Ova praksa je sa velikm obostranim zadovoljstvom nastavljena i 2017. godine. Studenti su intervjue, kao i 2016. godine, kreirali i realizovali pod mentorstvom dr Marije Ćirić, vanrednog profesora.

Luka Zlatanović, student druge godine, imao je priliku da razgovara sa maestrom Borisom Kraljevićem, nakon trećeg koncerta Festivala. Ovaj intervju je objavljen i u časopisu „Muzika klasika“ br. 27, godina VIII, april – jun 2017.

MUZIKA JE POVOD ZA DRUŽENJE

IMG_6736U okviru četvrtog Internacionalnog festivala kamerne muzike Convivium Musicum, održanog od 14. do 17. marta, imali smo tu čast da razgovaramo sa pijanistom Borisom Kraljevićem. Ovaj istaknuti umetnik nastupao je treće večeri festivala sa Gudačkim kvartetom Evenos. Kraljević, pijanista međunarodnog ugleda završio je diplomske i postdiplomske studije na Državnom konzervatorijumu „Čajkovski“ u Moskvi. Dobitnik je mnogih internacionalnih priznanja. Vodi majstorske kurseve u više zemalja Evrope i Azije, a od 2006. godine živi i predaje u Singapuru. Umetnički je direktor međunarodnog festivala Dani muzike u svom rodnom gradu, Herceg Novom, i član je komisija mnogih međunarodnih takmičenja pijanista.

Prvi put ste na sceni zajedno sa Gudačkim kvartetom Evenos. Kako vidite vašu saradnju?
Sve dobre saradnje sa dobrim muzičarima su slične. To je uvek zadovoljstvo i sticajem okolnosti, brz rezultat, što je uobičajena festivalska praksa u čitavom svijetu. Moje kolege su vam već sigurno rekle svoje utiske, a ja mogu da kažem sve najljepše. Naravno, zbog saradnje sa odličnim muzičarima, a ništa manje i zbog nastupa na odličnom festivalu kakav je Convivium Musicum i meni vrlo poznatoj i dragoj kragujevačkoj publici. Jako sam zahvalan i cijenim što je u velikom broju, publika do sada, a to je već dugi niz godina, pratila sve moje nastupe i ja se nadam da smo uspjeli na pravi način da se odužimo za ovu pažnju.

U Singapuru ste izuzetno cenjeni ne samo kao pijanista, već i kao profesor i pedagog. Primećujete li možda razlike u načinima rada sa studentima tamo, u odnosu na evropski kontekst?
Normalno je da glavni ton i glavni smer tog rada sa studentima potekne od samog pedagoga. Ja bih radije insistirao na sličnosti – da mladi, talentovani ljudi budu željni znanja i napredovanja. To su obično, mogu da kažem, najbolja djeca. Ona koja se bave umjetnošću, koja se obrazuju u umjetnosti i koja uvijek ili gotovo uvijek postignu zavidne rezultate. Dakle, prvo što mi pada na pamet su sličnosti, a ne razlike. Imam tamo sjajne studente, uglavnom do diplomskog i postdiplomskog uzrasta i par mlađih, jako talentovanih pijanista. Da budem iskren, najbolje bi bilo da ih predstavim kragujevačkoj publici, pa da sami donesete svoj sud, a to nije nemoguće.

Do sada ste snimili dva kompakt-diska sa delima Mocarta, kao i Johanesa Bramsa. Koliko danas nosači zvuka imaju uticaj na karijeru. Kakvo je Vaše iskustvo?
Ja na nosač zvuka pre svega gledam kao na dokument o radu i rezultatu umetnika u određenom periodu. To svakako treba negde da postoji. Naravno i zbog ljubitelja, zbog melomana slušanja muzike na kvalitetniji način, nego što je to, na primer, preko Jutjuba, kojeg ja neobično volim, pratim i za koji sam vrlo zahvalan. Mala digresija. Često pred studentima i pred prijateljima pomenem: da je Jutjub postojao u vrijeme mog djetinjstva, ja vjerovatno ne bih odlazio od kompjutera. Ali kompakt-disk podrazumeva izvjestan, uvek visok kvalitet produkcije i zvuka. To je apsolutno nešto što bi trebalo i dalje da egzistira, bez obzira na određeni pad u interesu za bilo kakav nosač zvuka, za takve izvore informacija o stvaralaštvu umjetnika, ansambala ili orkestara. Smatram da je to vrlo dragocjeno i spremam se da u skorije vreme opet uđem u studio da nešto još snimim. To je prosto i meni samom interesantno, sada kad sa neke vremenske distance poslušam moje interpretacije navedenih kompozitora.

Vodite majstorske kurseve u više zemalja Evrope i Azije. Kako pored toga postižete da koncertirate širom sveta, kao i da se posvetite porodici?
Odgovor ne znam ni sam. Nije lako, ali volim i nekako postižem. Volim i pedagogiju. Još kada sam bio student, znao sam da ću uživati u radu sa mlađim kolegama i da će to apsolutno da bude jedan od prioriteta. Kako zapostaviti ovako nešto kao što je bilo večeras? Susret sa divnom, zahvalnom i vrlo pažljivom publikom. Kad planiram aktivnosti u određenom periodu, u narednih nekoliko mjeseci ili, recimo, godinu dana, trudim se da to bude koliko je god moguće izbalansirano. Nekada u tome uspijem, nekada ne baš, ali nadam se da će me zdravlje još dugo poslužiti da se bavim i jednim, i drugim.

Kakve su vaše impresije o organizaciji ovog festivala?
Odlične! Ja vrlo dobro znam šta znači organizovati festival, šta sve treba da se uradi, sa kakvim očekivanim i krajnje neočekivanim preprekama organizatori mogu da se suoče, a koje se zaista dešavaju. Prezadovoljan sam organizacijom festivala i onim što sam doživio i kao izvođač večeras, a i kao publika na otvaranju, na odličnom koncertu i samim tim mi je još draže što sam dio ovogodišnje festivalske priče. Nadam se da ovo nije posljednji put, da u okviru Convivium Musicum-a sviram Kragujevčanima u gostima, u glavnom gradu Šumadije.

Planirate li da ponovite ovaj program negde u istom sastavu?
Ja sam, znajući da se radi o odličnim muzičarima, imao ideju da ovih dana, možda negdje u regionu ponovimo ovaj program. Međutim, nije me ni najmanje iznenadilo kada su mi rekli da svi oni već hitno, koliko sutra, moraju da putuju za Njemačku, dakle, tamo gdje trenutno i već duže vremena djeluju. Nije me to iznenadilo, a želio sam da muziciramo nakon ovog kratkog, ali inspirativnog rada, nakon večerašnjeg koncerta. Međutim, večerašnji – nadam se – uspjeh samo je podsticaj da opet nešto napravimo zajedno u vrlo skoroj budućnosti.

Brojne uspehe beležite u svojoj dosadašnjoj karijeri. Koje priznanje je za Vas od posebnog značaja?
To da nastupam u salama i pred publikom poput ove večerašnje, od kojih su od prvog do poslednjeg svi bili iskreno zainteresovani za mene, za moje kolege iz kvarteta i za ovaj program. To je glavna stvar. Kad se radi o pedagogiji, neobično sam ponosan i sretan kad prepoznam napredak kod mojih studenata, a i kada taj napredak da neki malo konkretniji rezultat, poput nagrade na nekoj audiciji ili na međunarodnom pijanističkom takmičenju. Bilo je i formalnih nagrada na raznim nivoima i one su takođe vrlo prijatne, ali valjda mi niko neće zamjeriti da kažem da mi je ovo prvo što sam pomenuo ipak važnije.

Imate li nešto da poručite mladim muzičarima u Kragujevcu?
Treba da slušaju profesora i da vježbaju. Da rade, da ne propuste ni jedan koncert koji im priušte entuzijasti poput Filipa Tomića i kompletna organizacija festivala. Da vjeruju u sebe i, da ponovim, u svoje pedagoge. To je jako važno.

Luka Zlatanović
Student druge godine na Katedri za muziku u medijima, FILUM, Kragujevac