Intervju sa pijanistom Stevanom Spalevićem

U okviru Koncertne sezone „Convivium Musicum“, 13. novembra 2018. godine, publika je imala priliku da čuje neobičan i redak spoj perkusija i klavira. Na sceni Prve kragujevačke gimnazije predstavili su se duo udaraljki, koji čine Srđan Palačković i Nevena Đorđević i klavirski duo − duo StevanNemanja, kojeg čine Stevan Spalević i Nemanja Egerić. Ovom prilikom, osim dela Baha, Stravinskog, Glinske, četvoro umetnika je izvelo i Sonatu za dva klavira i perkusije kompozitora Bele Bartoka, jedno od tehnički najzahtevnijih dela u muzičkoj literaturi. O nastupu, izazovima koje donosi ansambl kojeg čine perkusije i klaviri, kao i o umetnosti i muzici, razgovarali smo sa pijanistom Stevanom Spalevićem.

Razgovor je vodila Aleksandra Lukić, studentkinja Master studija na Katedri za muziku u medijima FILUM-a i volonterka naše manifestacije.

IMG_5572

Kako se osećate posle večerašnjeg nastupa?
Malo iscrpljeno, ali zadovoljno. Mislim da je ovo bio jedan od uspešnijih koncerata što je pokazao i aplauz publike.

Na koji način ste došli do ideje da osnujete ovakav ansambl?
Ideja je došla od mog dragog prijatelja i kolege Nemanje Egerića, koji je na doktorskim studijama imao ispit iz kamerne muzike. Sugestija pijanistkinje i članice LP dua, Sonje Lončar, pomogla nam je da ostvarimo saradnju sa neverovatnim profesorom i perkusionistom, Srđanom Palačkovićem, i njegovom studentkinjom, Nevenom Đorđević.

Koliko je teško pronaći odgovarajuću literaturu za jedan ovakav sastav?
Dela komponovana za perkusije i dva klavira su zaista retka na izvođačkom repertoaru, prvenstveno zbog tehničkih problema i same logistike. Kapitalna dela su poznata većini ljubitelja umetničke muzike, te možemo reći da su u deficitarnom odnosu sa brojem aranžmana koji su prilagođeni za ovakav sastav.

Šta je to što Vas inspiriše u daljem radu i usavršavanju?
Inspiraciju uglavnom pronalazim u muzici baroka i klasicizma, a što se tiče pijanističke izvođačke tehnike, trenutno sam pod uticajem Andraša Šifa, koji je neverovatan pijanista i dirigent, kao i mog dragog profesora, Bruna Kanina.

Šta bi prema Vašem mišljenju moglo da poboljša status umetnosti i umetnika u Srbiji?
Sasvim sigurno, izdvajanje finansijskih sredstava državnog fonda za kulturu i umetnost. U zapadno evropskim zemljama, muzička tradicija je dovedena do izuzetno visokog nivoa, upravo iz razloga što država prepoznaje značaj kulturno-obrazovnih institucija i mnogo više ulaže u samu umetnost i njenu produkciju. Nešto što nam posebno nedostaje u Srbiji su koncertne agencije, čija je delatnost od velikog značaja za popularizaciju same umetnosti. Takođe, nedostatak honorara za umetnike je još jedan problem sa kojim se susrećemo.

Svedoci smo vremena u kojem umetnost igra relevantnu, ali marginalizovanu ulogu. Šta mislite u kom smeru će se ona razvijati i šta mozemo očekivati u narednim decenijama, kada progresija digitalizacije u sve većoj meri zahvata i umetnost?
Mislim da je digitalizacija proces koji ima dobre i loše strane i u velikoj meri doprinosi popularizaciji umetničke muzike širom sveta. Globalna dostupnost predstavlja jednu od dobrih strana, nasuprot impresiji koja ne može biti ista kao i ona koja je vezana za trenutak izvođenja u koncertnoj sali.

Mislite li da umetnost ima moć da transformiše društvo?
Umetnost je za mene oduvek predstavljala jezik ljubavi i iskrenosti, stoga se čvrsto držim stava da bi mnogo više napredovali kao društvo kada bismo se fokusirali na kulturne aktivnosti, dešavanja i pružili šansu pravim vrednostima da dođu do izražaja.

Koliko nam novi mediji pomažu prilikom popularizacije savremene umetnosti i umetničke muzike?
Dostupnost muzičke umetnosti je sve veća, a veliki deo umetničke muzike nalazi se u domenu neograničenog onlajn korišćenja, naročito muzika koja je stvarana pre nekoliko vekova. Individualna dostupnost dovela je do subverzije socijalnog faktora koji je do tada bio neizostavan deo, što je iniciralo asocijalnost i otuđenost same publike. Ipak, siguran sam da nam novi mediji mnogo pomažu prilikom popularizacije savremene umetnosti i umetničke muzike. Kao idealan primer bih želeo da izdvojim Dgitalnu koncertnu salu Berlinske filharmonije, gde gledaoci imaju mogućnost da prate prenose koncerata uživo, čak iako nisu u prilici da prisustvuju samom izvođenju.

Da li imate u planu još neki nastup u narednom periodu?
Trenutno spremam Bramsov Klavirski koncert u B-duru koji ću narednog meseca izvesti sa Niškim simfonijskim orkestrom.

 

Aleksandra Lukić
studentkinja Master studija na Katedri za muziku u medijima FILUM-a