Intervju sa violinistom Ivanom Kneževićem

Sa svakim ostvarenim projektom Udruženje građana „CONVIVIUM MUSICUM“, uvodi novine od kojih su neke prerasle u tradicije i višegodišnje odlične prakse i saradnje. Treći internacionalni festival kamerne muzike Convivium Musicum, održan 2016. godine, doneo je priliku studentima Filološko-umetničkog fakulteta, sa Katedre za muziku u medijima, da svoja stečena znanja praktično primene u vidu intervjuisanja umetnika koji su nastupili na Festivalu. Ova praksa je sa velikm obostranim zadovoljstvom nastavljena i 2017. godine. Studenti su intervjue, kao i 2016. godine, kreirali i realizovali pod mentorstvom dr Marije Ćirić, vanrednog profesora.

Dragiša Zdravković, student druge godine Muzike u medijima, intervjuisao je violinistu Ivana Kneževića, koji je na Festivalu nastupao druge i treće večeri. Ovaj intervju je objavljen i u časopisu „Muzika klasika“ br. 27, godina VIII, april – jun 2017.

TREBA MODERNIZOVATI UMETNIČKU MUZIKU

IMG_6632U okviru 4. Internacionalnog festivala kamerne muzike Convivium Musicum, koji je održan u Kragujevcu od 14. do 17. marta, imali smo priliku da razgovaramo sa violinistom Ivanom Kneževićem, članom Gudačkog kvarteta Evenos. Ovaj ansambl je nastao u nemačkom gradu Esenu 2012. godine. Osnovala su ga četiri muzičara koji dolaze iz tri različite države – Srbije, Belgije i Grčke. Master studije, tokom kojih su održali brojne nastupe, započinju 2013. godine na Univerzitetu umetnosti Folkvang u klasi profesora Andreasa Rajnera. Kao najbolji studenti Katedre za kamernu muziku, nagrađeni su ciklusom koncerata u organizaciji ove akademske institucije.

Možete li nam reći nešto o nastanku i dosadašnjem umetničkom putu Vašeg kvarteta?
Gudački kvartet Evenos je krenuo tako sto smo se našli u restoranu! Mi smo se poznavali još sa studija. Krenuli smo jednostavno da pričamo o kvartetu, o kamernoj muzici, kako bismo možda mogli da počnemo da sviramo zajedno… Polagali smo prijemni ispit za master studije, a kasnije i za Concert-Examen, najviši nivo studija koji muzičar može da pohađa. Kada smo krenuli, nismo ništa očekivali od našeg kvarteta, međutim, naša saradnja je dobro funkcionisala i to se razvija sve do sada. Držimo koncerte pretežno po Nemačkoj i Španiji.

S obzirom na to da dolazite iz tri različite države, kako se snalazite kada je reč o probama?
Studiramo i živimo u istom gradu u Nemačkoj. Kvartet ne bi funkcionisao da živimo u različitim državama.

Zašto baš Evenos i šta to znači?
To je grčka reč koja na srpskom znaci ebonos – drvo crne boje koje se nalazi na našim instrumentima, tačnije, na prstohvatu. Povezali smo naše instrumente, dva člana kvarteta koji dolaze iz Grčke i tako došli do naziva Evenos.

Postoji li možda u Vašem repertoaru neki kompozitorski opus koji favorizujete?
Sve zavisi od članova kvarteta. Meni su Hajdnove kompozicije najzanimljivije za sviranje. Verovatno zato što sam prva violina, a u Hajdnovim kompozicijama ona ima najkompleksniju deonicu. Generalno, svi kompozitori imaju nešto što te vezuje za njih. Ne mogu da kažem za Betovena ili Šostakoviča, koje smo svirali ovde u Kragujevcu, da ih ne posmatram na isti način. Oni su veoma zanimljivi i uvek može da se otkrije nešto novo i interesantno u tim kompozicijama.

Da li ste najčešće u klasičnom repertoaru ili pristupate i nekim drugim žanrovima i stilovima?
Za sada – samo klasični. Želimo da načinimo uspon na muzičkoj sceni upravo klasičnom muzikom. Razmišljamo da napravimo jedan mali eksperiment u Nemačkoj, tako što bismo nastupili sa jednim grčkim pevačem i time se približili mlađoj publici, ali tek kada se budemo istakli kroz klasični repertoar.

Da li ste učestvovali na takmičenjima do sada i, ako jeste, na kojima?
Da. Učestvovali smo na Internacionalnom takmičenju u Španiji, tačnije u Barseloni. Takmičenje nosi naziv “Paper de Musica” gde smo osvojili prvu nagradu i koncerte tokom čitave godine. Učestvovali smo i na takmičenju u Duizburgu gde smo osvojili prestižnu nagradu “Kohler-Osbahr”.

Na koji način bi danas trebalo promovisati umetničku muziku?
Smatram da bi trebalo na neki način modernizovati muziku. Prezentovati je tako da bude zanimljivija, a ne toliko ‘ozbiljna’ kako je ljudi karakterišu. Treba nekako razbiti “tabu zonu” između klasične muzike i drugih muzičkih žanrova. Takođe, smatram da publici treba približiti delo pre početka koncerta da bi osetili dodatnu emociju.

Koji su poznati solisti sa kojima ste do sada sarađivali?
Kada je reč o velikim imenima svetske muzičke scene, sarađivali smo sa pijanistkinjom Evom Kupiec, isto tako i sa čelistima, to su Klaudio Bohorkez i Julijan Arp; takođe i sa Garetom Lubeom.

Volite li turneje? Jeste li ih imali do sada?
Prošle godine smo održali turneju u Španiji. Osim te, nemamo neku veću turneju. Bilo je dosta manjih, kao što je ova u Beogradu i Kragujevcu. Upoznavanje novih ljudi, festivali kao što je ovaj, veoma su zanimljivi i svakako nam pomažu u daljem napredovanju.

Vi ste mlad kvartet, koji su vaši planovi i ciljevi?
Naši planovi i ciljevi su da nastavimo dalje da radimo ovim tempom i da se trudimo. Pored toga, moram reći da nije lako živeti od kamerne muzike. Zato gledamo da se na što bolji način predstavimo i da još više zainteresujemo publiku za našu vrstu muzike.

Dragiša Zdravković
Student druge godine na Katedri za muziku u medijima, FILUM, Kragujevac