Intervju sa bandoneonistom Mariom Stefanom Pjetrodarkijem

Pored vrhunskih umetnika, mnogobrojne publike i fantastične atmosfere, Internacionalni festival kamerne muzike Convivium Musicum se može pohvaliti iniciranjem i podržavanjem volonterskog rada i veoma dobrom saradnjom sa Filološko –umetničkim fakultetom u Kragujevcu. Studenti Fakulteta sa Katedre za muziku u medijima su volonteri Festivala, a u okviru tog rada imaju priliku da intervjuišu umetnike i da u praksi primene naučeno. Pod mentorstvom dr Marije Ćirić, vandrednog profesora i mastera Katarine Lazarević, asistenta na predmetu Medijski oblici muzike, studenti su pripremili i realizovali intervjue sa izvodjačima ovogodišnjeg Festivala.

Lazar Jagličić, student master akademskih studija, imao je priliku da razgovara i sa bandoneonistom Mariom Stefanom Pjetrodarkijem. Intervju koji je održan nakon Mariovog nastupa na finalnoj večeri Festivala je objavljen u časopisu „Muzika Klasika“ br.23, godina VII, april-jun 2016.

ZVUCI BANDONEONA U KRAGUJEVCU

U Kragujevcu je od 14. do 17. marta održan treći po redu Internacionalni festival kamerne muzike Convivium MarioMusicum. Nastup italijanskog bandoneoniste Maria Stefana Pjetrodarkija (1980) sa gitaristom Lukom Lućinijem (1971) i gudačkim kvintetom Constantinus iz Niša, privukao je najveću pažnju publike tokom trajanja ove manifestacije. Mario Stefano Pjetrodarki je osnovno muzičko obrazovanje započeo sa devet godina, a diplomirao je na Akademiji za muziku Santa Ćećilija u Rimu. Učestvovao je na brojnim internacionalnim takmičenjima među kojima se izdvaja pobeda na Svetskom trofeju (Trophée Mondial) u Francuskoj 2001. godine. Sarađivao je i nastupao sa velikim brojem umetnika među kojima su Andrea Bočeli, Ana Netrebko kao i Antonela Ruđero.

Ovo nije prvi put da ste u Srbiji. Prenesite nam ranije impresije, kako Vam se sviđa Kragujevac i šta mislite o našoj publici?

Divno iskustvo sam imao 2001. i 2002. godine. Proveo sam dosta vremena u Srbiji i u Kragujevcu. Taj period života za mene je bio veoma važan. Upoznao sam profesore harmonike među kojima su Radomir Tomić, Vojin Vasović i Miljan Bjeletić. Veoma cenim njihov rad i način na koji muziciraju. Takođe, upoznao sam dosta ljudi i lepih devojaka. Bio sam veoma srećan kada sam čuo da upravo mladi ljudi organizuju ovakav značajan festival. Mislim da je to veoma važno za budućnost muzičke scene ovog grada. Ja sam uživao, dao sam sve od sebe, bilo je puno pozitivne energije i čini mi se da se publici to jako dopalo.

Otkuda interesovanje za bandoneon? Da li zbog žanra tango nuevo u kome ovaj instrument uglavnom dominira i Astora Pjacole koga rado izvodite, ili postoje drugi razlozi?

Definitivno, moja ljubav prema bandoneonu se rodila u trenutku kada sam prvi put čuo Pjacolinu muziku. Često sviram njegova dela, ali želeo bih da više sviram italijansku muziku – Morikonea i drugih kompozitora koji inače nisu pisali za bandoneon, ali i onih koji će tek komponovati za ovaj instrument. Pokušavam da pronađem što više kompozitora poput Pjacole. Takođe bih voleo da sviram i druge žanrove pored tanga, zato što je bandoneon instrument na kome možete da svirate sve.

Publika bandoneon uglavnom vezuje za tango. Koliko je ovaj instrument rasprostranjen u svetu i da li je u upotrebi van granica samog žanra?

Bandoneon je poreklom iz Nemačke. Ljudi su ga svirali u crkvama jer je njegov zvuk sličan orguljama. Kada je stigao u Argentinu, na njemu su počeli da se izvode i drugi žanrovi – najpre tango. Zahvaljujući ovoj ekspanziji, instrument je postao popularan širom sveta.

Dok ste na sceni pravite interesantne pokrete. Šta Vas inspiriše da tako strastveno svirate?

Svaki put kada počnem da izučavam neko delo, a zatim i da ga izvodim, zamislim film u svojoj glavi. Divno je svirati i gledati taj film. Što se tiče mog načina izvođenja, nemam objašnjenje (smeh). Ne dopada mi se kada pogledam sebe i svoj nastup, ali recimo da je to neophodno da bi moja muzika zvučala onako kako želim. Kada god sledim ovakav način muziciranja, rezultati su odlični! Uostalom, prirodno je igrati i kretati se uz muziku kakva je tango.

Snimili ste muziku za film Caos Calmo 2008. godine. Da li Vas je to navelo da istražujete filmsku muziku?

Naravno, i to nije jedina moja muzika za film. Snimio sam ih puno jer volim taj muzički žanr. U današnje vreme ona je veoma popularna. Film bez muzike nema smisao. Puna je emocija, uživam da je izvodim na bandoneonu i nastaviću to u budućnosti. Inače, postoji mnoštvo filmske muzike iz italijanske kinematografije koju volim: Život je lep (1997) ili kompozicija Zavođenje Luisa Bakalova iz filma Tango smrti (2002).

Čemu težite?

Moj san je da predstavim moju muziku celom svetu. Ljudima je potrebna muzika, emocija i strast. Nadam se da ću nastaviti da putujem i postižem nove uspehe!

Lazar Jagličić
Student master akademskih studija na Katedri za muziku u medijima, FILUM, Kragujevac