Intervju sa pijanistom Dejanom Subotićem

Pored vrhunskih umetnika, mnogobrojne publike i fantastične atmosfere, Internacionalni festival kamerne muzike Convivium Musicum se može pohvaliti iniciranjem i podržavanjem volonterskog rada i veoma dobrom saradnjom sa Filološko – umetničkim fakultetom u Kragujevcu. Studenti Fakulteta sa Katedre za muziku u medijima su volonteri Festivala, a u okviru tog rada imaju priliku da intervjuišu umetnike i da u praksi primene naučeno. Pod mentorstvom dr Marije Ćirić, vandrednog profesora i mastera Katarine Lazarević, asistenta na predmetu Medijski oblici muzike, studenti su pripremili i realizovali intervjue sa izvođačima ovogodišnjeg Festivala.

Ovom prilikom vam prenosimo, u celosti, intervju koji je Petar Mladenović, student druge godine na Katedri za muziku u medijima priredio sa pijanistom Dejanom Subotićem, članom ansambla LID koji je nastupao na prvoj večeri Trećeg internacionalnog festivala kamerne muzike Convivium Musicum.

KONTAKT SA MUZIKOM I SVOJIM INSTRUMENTOM

U Kragujevcu je od 14. marta do 17. marta održan treći Internacionalni festival kamerne muzike ConviviumDejan Subotic Musicum, koji je okupio vrhunske izvođače iz zemlje i inostranstva. Prve večeri festivala nastupio je ansambl LID koga čine profesori Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, među kojima su sopran Ljudmila Gros Popović, hornista Igor Lazić i pijanista Dejan Subotić.
Dejan Subotić je studirao klavir kod Andreje Pregera, Andreje Inhof i Nevene Popović, u čijoj klasi je diplomirao i magistrirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Nakon toga je diplomirao i magistrirao čembalo u klasi Zorice Ćetković i završio doktorske studije iz oblasti kamerne muzike.
Neposredno po završetku koncerta na festivalu Convivium Musicum, razgovarali smo sa pijanistom Dejanom Subotićem.

U kom trenutku svog života ste shvatili da će te se baviti muzikom i zbog čega ste upisali studije klavira?

Uvek sam bio u nedoumici i zato sam išao na privatni smer u Desetu beogradsku gimnaziju, kao i u Srednju muzičku školu Kosta Manojlović. Do poslednjeg trenutka nisam bio siguran šta će biti moj životni put, ali na kraju je to ipak bila muzika.

Pored klavira, magistrirali ste i čembalo, a zatim završili doktorske studije iz oblasti kamerne muzike. Koji trenutak u Vašem zivotu je bio prekretnica za dalji rad u oblasti muzike?

Ne bih mogao da kažem da je bio jedan trenutak, ali bih možda mogao da izdvojim saradnju sa profesorkom Zlatom Maleš u srednjoj školi, kao i sviranje u kamernom ansamblu sa Lidijom Bizjak. Smatram da je to bio jedan period koji me je doveo do zaključka da ću se ubuduće baviti kamernim muziciranjem, što se pokazalo i kao moja konačna avokacija.

Koliko je bilo teško dobiti stipendiju Evropske komisije kako bi se usavršavali na Visokoj Kraljevskoj muzičkoj školi i šta je to za Vas značilo?

Pa ne znam tačno koliko je bilo teško, zato što nemam podatak koliko je bilo prijavljenih kandidata, ali sam bio presrećan da mogu da provedem neko vreme u školi u Edzbergu. To je specijalizovana škola koja akcenat daje baš kamernoj muzici, tako da saradnja sa profesorom Macom Seterkvistom je stvarno jedan od svetlijih perioda u mom životu. Moram istaći da sam i pre toga imao veliku sreću, kao i tokom studija, radeći sa Andreom Minhov, sa pokojnim profesorom Pregerom i naravno sa Nevenom Popović.

Dobitnik ste nagrada na pijanističkom takmičenju u Rimu i konkursu Kawai u Italiji. Na kojim ste još takmičenjima i festivalima nastupali?

To su uglavnom bila takmičenja kod nas. To su u stvari jedina dva međunarodna takmičenja uz još jedan konkurs u Švedskoj. Inače, nisam sklon učestvovanju na takmičenjima.

Čija dela najradije izvodite?

Imam periode u kojima se okrećem isključivo Bahu, Šumanu, Betovenu. Volim da menjam stvari u pojedinim trenucima svog života, tako da radim i sa tri različita kamerna ansambla već godinama. Zadovoljstvo mi je da prolazim kroz različite sastave i kroz raznorodna dela različitih epoha, povremeno se okrečuči i ranoj muzici.

Na koji način bi klasična muzika trebalo da se populariše i da li je ona dovoljno zastupljena u medijima?

Ona je užasno malo zastupljena i na radio i na televizijskim stanicama i mislim da mora postojati određenija strategija i kulturna politika u pogledu popularizacije muzike, naročito među mladim ljudima. Jedan od poteza bi svakako bilo i širenje mreže osnovnih muzičkih škola po Srbiji, kao i uključivanje što više dece u izvođačku praksu. Takodje, potrebno je omogućiti deci koja kasnije završe osnovnu muzičku školu da, i ukoliko ne žele da nastave srednju muzičku školu, nekakav program kako bi ostala u kontaktu sa muzikom i svojim instrumentom. Mislim da bismo onda imali mnogo veću „armiju” ljubitelja muzike.

Možete li da izdvojite neka imena sa kojima ste nastupali i sa kojima Vam je bilo posebno zadovoljstvo da sarađujete?

Veliko mi je zadovoljstvo da sarađujem sa svim umetnicima sa kojima sam do sada radio. To su mahom izuzetni ljudi od kojih je moguće puno toga naučiti. Trenutno sviram u sastavu sa Ksenijom Milošević i Stanom Krstajić, zatim sa profesorkom Ljudmilom Gros Popović i Igorom Lazićem (Trio LID), i u klavirskom duu sa Teom Dimitrijević. Svaki ansambal sa sobom nosi posebno zadovoljstvo. Imao sam sreću da radim i sa Lidijom Bizjak i sa našom violončelistkinjom Majom Bogdanović, sa Milanom Karanovićem i sa mnogim drugim muzičarima. Hvala svima. Oni su zapravo bili ti koji su me oblikovali kao umetnika.

Vaša poruka onima koji se bave i onima koji planiraju da se bave muzikom u Srbiji?

Ako planirate da se bavite muzikom, radite to sa ljubavlju i punim svojim srcem.

Petar Mladenović
Student druge godine na Katedri za muziku u medijima, FILUM, Kragujevac